Ka meni dolaziš kao nevidljiva nit,

nasuprot svih ti si sam.

Svojstvena si moja bit,

i moje ꞌꞌništaꞌꞌ ja bih da ti dam.

Ka meni bacaš mrežu magičnu,

korak ti klizi, na sigurnom si tlu.

Dinamičnost ruši viziju statičnu,

nepostojano ti si tu.

Juriš moju trapavu senu

a zatim lupkaš prstima,

u meni vidiš baš onu ženu

 koja ne beži pred lavljim čeljustima.

Hrabrosti otkaz ti dajem,

spremna sam da se predam.

Da tiho nad tobom bajem,

dok u plen zvezdani gledam.

Ka meni bacaš neke čari,

pomutiš mi bistru vodu.

Vrelo je k’o u sahari,

popila bih živu sodu.

Teraš me na hitre korake

a s’ amnom si u svakom trenu.

Usne ne bi htele usne svake,

od dodira pogrešnog ispucaju, venu.

Moj si zeleni list u fatamorgani,

čvrsta celjust kad bih da grizem.

Ostavljali smo i bili ostavljani,

Te osušene listove sad na konac nižem.

Lavlja si moja čeljust,

U grlu kost koja me zaustavlja.

Udisaj svaki mi pust…

usna se više sa usnom ne raspravlja.

Vidjeno (135) puta